How can it feel, this wrong

Mnogo sam vrednija nego što me procenjuješ.
A kažem sebi svaki put kada me ne voliš "Izdrži,proći će,samo izdrži.".
Eto mog uživanja u našoj ljubavi.
Izdržavam.
Stojim u mestu.
Ograničena samo na momente iznenađenja.
Kako da dočekam zagrljaj kad ne stigneš ni da pružiš ruke.
Mili,prošlo je sve.
I kako vreme ubija svoje minute,mene opet šutiraju nestrpljenje i sumnja.
Ugruvana se smeškam.
Krijem alternativna rešenja od sebe i idem starim dobrim putem.
Volim te i tako prokleto ne smem to da ti kažem.
Pričam o olupini kao o nečemu što je u punoj snazi.
Nismo pričali vekovima,nismo ćutali vekovima.
Imam potrebu,imam želju,imam sve za tobom.
I imam pitanje "zašto?".
Imam razloge,još uvek ih imam.
Nisam se dugo smejala.
Nisam dugo bila srećna.
Dugo nisam bila ništa od onoga što želim da budem,a opet verujem da se tako bližim cilju.
Da,ovo je neka vrsta apstinencije u sreći,možda me to dovede do tebe na kraju.
To i jeste jedini razlog da se budim i da trpim.
Možda ovo ipak više nema smisla.
A možda i ima.
Mrzim da prekidam započeto.
[IMG]http://i34.tinypic.com/zohqaw.jpg[/IMG]
Ostajem bez ideja.

disleksija
Napolju je vreme pogrešno,skoro da me i ne zanima..

1 komentar

Komentariši